〈…〉То се Ђурђу на ино не може.
Свог му добра дору оседлао,
Дору седла, испод гриве љуби:
„Ао, доро, врло добро моје,
Доста ли смо, доро, војевали,
Из Турака робље изводили,
Од Турака глава доносили.
Сад сам доро, остарио, врло;
Ја не могу више војевати,
Сад те шиљем с главом неразумном,
Са Иваном, са јединим сином:
Ива ј’, доро, глава неразумна,
Чувај, доро, моје чедо, Иву.”〈…〉Иво Сенковић и ага од Рибника, народна песма
Са ученицима седмог разреда сам радила ускочки круг епских песама. Лако нам је било да разумемо да је најбољи друг сваког јунака његов коњ, није нас зачудило зашто стари Ђурађ Сенковић са коњем разговара, али нас је зачудило зашто му се обраћа са доро. Какав је то коњ дорат? И које боје коњи постоје? 🙂
Позвали смо Гугл у помоћи на ОВОМ сајту нашли следеће податке:
ВРАНАЦ – црн коњ
БЕЛАЦ, ЧИЛАШ – бео коњ
СИВАЦ, ЗЕЛЕНКО – бео коњ са мањим или већим сивим печатима. Може да буде и потпуно сив, али је најчешће у питању комбинација беле и сиве боје.
ДОРАТ – смеђ коњ са црном гривом и црним репом. Дорат може да буде затворени (тамнији) и отворени (светлији), тако да се могу срести различите нијансе дората: од светло смеђе, преко кестењасте, до готово црне.
АЛАТ – смеђ коњ којем су грива и реп у истом тону као длака. И алати могу да буду од светло смеђе до тамно смеђе боје. Алат црвенкасте боје је у народу познат и као риђан.
КУЛАШ – коњ жуте длаке са црном гривом и црним репом. Обично има и црну пругу дуж леђа.
ПАЛОМИНО – смеђ коњ којем су грива и реп светлији од длачног покривача. Ова боја је карактеристична за неке расе коња, као што су Паломино и Хафлингер.
ШАРАЦ – основна боја длаке је бела, а карактеришу га већа или мања поља смеђе, црне или жуте боје.
МУВАСТ КОЊ – коњ светле длаке са смеђим или црвенкастим пегама.
